Srpski književni glasnik

5т9 СРпски Књижевни. Гласник. да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични.

Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима. Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ. Препуне новине: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција. омладине, резолуција учитеља, резолуција официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача. Једним словом нико није изостао. Све су резолуције у једном духу, све оштре п одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“. и тако даље.

У вече је онет настало весеље у граду, а затим миран, тих и епокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.

Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије. Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали.

А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.

И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске евести п самопрегоревања за општу ствар, на ми се из груди оте узвик: :

„Страдијо, ти нећеш. никад пропасти, па Ma сви народи пропали!“

— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог луха ове срећне и блажене земље.

Нехотице уздахнем.

(Наставиће će).

Радоје М. ДомаНОоВвиз. r