Srpski književni glasnik

ПРОМЕМШНА.

Бејаше млада, тек процвао цвет; лушасмо радо голупчета гук; Бејаше тиче тек пустило лет; Челици вредној тек се чуо зук.

Не беше капљу замутио прах, Не бете чиста изгубила сјај; Невине душе осећаемо дах, Пролећа љупког ми гледасмо мај.

Пуна живота, -— у животу над! Младица красна, без чворова прут: На небу живота тек месец млад, Што 3% собом сјајан оставља пут...

..Ал' неста цвета, и остаде трн; Голупче красно евој промени гук; Вран место њега сад загракта црн, Јеине ноћне сад се зачу хук!

Капљицу чисту натруни трун, Месецем зимским замени се. мај, Оголи цветни и лиснати жбун, Чедности нежној виде се крај!

Израстоше чвори на пруту том, Врлина њених отпаде род, Помрча месец на путу свом,

И мрачан по мраку продужи ход.

Крилатом створу што бејаше леп, За којим суза у оку ми беја, Отпадоше крила, израсте реп Мргодно зачуђен остадох ја!

Јов. В. МаАговчевиЋ. .