Srpski književni glasnik

584 | Српски Књижевни Гласник.

место, те оде у Шведску, где нађе заштитника у барону Герцу, министру Карла ХП, који се у то доба бавио идејом о повратку Стуарта на енглески престо, те му је Теодор био добро дошао, да помоћу њега одржава везе с кардиналом Алберонијем, канцеларом шџанским. Међутим, и ако је Теодор био ревностан извршалац поруке у овој дипломатској мисији, он не беше за послове тог рода. Његов темпераменат није био за послове, где се имало зрело мислити, дуго и стрпљиво радити на једном послу и пажљиво га изводити. Брз и несталан, он ускоро са дипломатског поља пређе на авантуре. Али тамо у мало што не наседе, јер га ове доведоше до самог прага женидбе; и он таман смераше да се жени и смири, кад несталност и страст за новотаријама поново оживеше у њему идеје, које га тискаху к слави и богаству. И ако му беше стало до женидбе, он не могаше одолети овим жељама, зато прво помисли да своју женидбу одгоди бар за неко време. Ну пожуда за славом убрзо доби тако јак мах, да потпуно напусти мисао о женидби и потражи славе у рату.

II.

Годину дана пре овога (1715. год.) велика сила турска беше упала у Мореју, којом владаху Млечићи после Карловачког Мира. У току 1715. и нешто 1716. год. сви тамошњи градови падоше шака Турцима, који потом нападоше на Крф. Тада млетачка република беше у великој опаеноети, зато је још израније тражила помоћи од аустријског ћесара Карла МТ, позивајући се на међусобни уговор о савезу за одбрану од Турака и на услуге учињене ћесару у време рата због шпанског наследства. И ћесар не толико из наклоности према републици колико да заштити своје интересе и да не да маха јачању турске царевине, стаде се заузимати за републику па даде ствари такав ток, да је Порта нашла за потребно да му објави рат. чему је овај, у осталом, п тежио, те је израније спремао војску на Дунаву, којој за главног заповедника