Srpski književni glasnik

B9OH CpPuckn Књижевни Гласник.

коне Десет Заповести, и да се женама забрани ношење мидера. Искључива инициатива у законодаветву припада. Влади вите бе јасјо; за предлоге о издацима из државне: касе она јој је призната и начелно. Доњи је Дом унео у свој пословник да се такви предлози неће узимати у решавање, ако их не поднесе који члан Владе. „Lok за– конске предлоге чланови Владе могу нодносити само у свом својству посланика, дотле предлоге о издацима. могу подносити само у свом својетву министара. Круна има да каже колико јој новаца треба; Скупштина, да ли јој народ толико може дати. Кад би поједини. поеланици чинили предлоге о издацима, то би значило да Скупштина. зна боље него Круна колико Крунп треба новаца. Према. томе Доњи Лом може само одбити или емањити издатке које му Влада предложи; он их не може повисити, а најмање: може својом инициативом предложити Влади издатке које ова није тражила. У Француској, међутим, Скупштина може преллагати издатке Блади, као и Влада Скушитини, и ту се показало ла је Скупштина још несмотренија у. предлагању издатака него Блада, -— јамачно зато што је њеним члановима лакше доћи до популарности расппањем државног новца него штелњом. Француске финансије доста пате од тога, што Скупштина, у место да се ограничи на епречавање Владе у тротењу, троши упоредо. с њоме.

Према томе, енглески Парламенат има мање иницнативе него и један други Парламенат у Европи. (Он је остао, што нигде пначе, веран својој историјској улози. Ош води само надзор над Владом, а не даје јој директиву, и зато што јој не даје директиву, његова је инициатива тако незнатна. Он не покушава да место ње управља; оњ пушта њу да управља, задржавајући себи право да је збаци, ако она управља рђаво. И само по том праву збацивања. које Парламенту припада, може се још познати: да је, на крају крајева, опет он старији, а не Влада.

Опажено је, међутим, да се енглески. Парламенат веома ретко служи својим правом збацивања. У Француској, Скупштина. траје четири године, п за те четири го-