Srpski književni glasnik

600 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

условно, — т.ј. њено збачење Владе постаје коначно тек онда ако га и бирачко тело одобри. Скушитина суди Влади само у првој надлежности: противу њене пресуде постоји право апела на бирачко тело. Скупштини не припада право оборити Владу. већ јој припада право поставити питање бирачима, да ли треба оборити Владу. Влада се не мења парламентарним путем, већ путем апела на народ. Скупштина има само да одреди моменат, кал ће се тај апел извршити. Ова теорија по којој се одговорност Владе пред Скупштином замењује њеном одговорношћу пред бирачким телом примљена је од свих сетранака у Енглеској. На против, у Француској се узима још једнако да Скупштина суди Влади у првој и последњој надлежности, да је она може оборити, п не питајући бираче за мишљење. Докле енглески Парламенат, изјављујући Блади неповерење, одлучује уједно и своје распуштање, тако да Бладу коју обори, не може преживети, дотле француска Скупштина, кад изјави Влади неповерење . не ризикује ништа. "Тиме се објашњује зашто енглески Парламенат обара Владу тако ретко, а француска Скупштина. тако често.

Та конвенција, да заједно се Владом пада и Парламенат којп ју је дотле држао, одговара потпуно Силијевој идеји о односу између та два чиниоца. Влада представља политичку организацију . вођетво Парламента; кад је Парламенат обори, он, на неки начин, себе сама дезорганизује; он престаје бити Парламенат, као што војска без ђенерала престаје бити војска: следствено, OH се мора распустити. Може се поставити питање: sap Парламенту није допуштено организовати се поново под другим вођетвом 7 Зар Парламенту није допуштено променити своје Bobe? Ни најмање, јер променити вође, значи променити и правац, а у Енглеској се сматра да исти Парламенат не може ићи прво једним, па онда другим правцем. У Француској се нису имале исте скрупуле, и ево до каквих се чудних резултата ту дошло. Скупштина од 1893 затекла је на влади мини-