Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА. У ХЈХ. ВЕКУ. 607

„француског језика“. Затим, да оставимо то надриобра„зовање њихово, и у сликању надригосподства Журденовог и његовог лудила. величине, Молиер је с многе више рељефа истакао Журденов карактер него Стерија Фемин. Журден, поред тога што тропш на одело и науку, гроши и иначе, расипа новац, даје богате ручкове Доранту и Доримени, а Фема највише ако задржи наметљиву Сару .на који врло обичан и скроман ручак, и не даје никоме новаца (Анчици да бакшиш, али одмах украти; то је, у осталом, независно од овога, врло добра еценица, и потпуно молиерска). Фемино лудило у опште није рељефно, није истакнуто, није изнето на видик у пуној боји, него је остало неразвијено. Стерија је имао тачну идеју о њеном лудилу за господством и о напретку који она у томе чини, али није био вешт да то истакне јако, енергично, да се одмах види. Узмимо за нример почетак трећега чина. Фема, види се на том месту, од како се испросила за Ружичића, узела се још више банити и кондирити; није јој више довољан ни стан који има, ни распоред у њему; хоће да има две нарочите собе за посете, и још неке друге поред. тога; хоће да купи каруце и коње, и стотину других ствари. То је све тачно и одговара њој, и Стерија кад јој је ту жељу дао, јасно је показао да пази на развој карактера који црта, да прави поетупну еволуцију своје јунакиње. Али. Стерија изведе да Фема ту ствар само каже а не, каошто би Молиер извео, и да учини. Он то унесе само у разговор Феме и Саре а. не представи у слици: не начини једну нарочиту сцену у којој би Фема извршила тај распоред куће, учинила п0требне куповине и др. што би наравно много више рељефа позајмило њеној фигури. Даље, ми нигде не видимо Фему ca правим госпођама у друштву (она је само са Саром која је „лажна“ госпођа) као што видимо Журдена са маркизом Дорименом, а ту би тек, у таквој прилици, слика Фемина имала прави рељеф и боју, и ту би тек било комичних ефеката ! Најпосле, Стерија не тера с цртањем Феме у толику крајност kao Молпер с црта-