Srpski književni glasnik

736 Српски КњижеЕВНИ. ГлАСНИК. дарну ћелију, у којој је тамновао велики родољуб. ЂБонивар и коју су овековечили Бајрон п Делакроа.

У ствари, Тартарену је било врло мало стало до Бонивара, пошто му је доживљај се Виљемом Телом отворио очи у погледу швајцарских легенада; али дошавни у Интерлакен, беше дознао да је Соња пре кратког времена отпутовала. у Монтре са својим братом коме је било торе, и мисао да походе ово петоријско место беше му згодан изговор да се види с младом девојком и, ко зна, да је можда наговори да пође с њим у Тараскон.

Његопћи другови, разуме се, билп су потпуно убеђени да су дошли да одаду пошту великоме женевском грађанину, чију им је историју П. А. К. пепричао ; шта више, онако склони за театралне изјаве, чим су се пскрцали у Монтре хтели су да се упараде, да развију заставу и да иду право у Шиљон, кличући „Живео Бонивар!“ Председник би принуђен да их стишава. Прво да ручамо, па ћемо после видети...“ И тако се попеше у омнибус опет каквог гостионичара Милера, који је са многим другим омнибусима стојао у пристаништу.

„Гле оног жандарма, како нас посматра!“ рече Паскалон пењући се последњи са заставом, коју је и овде било врло тешко сместити. А Бравида додаде неспокојан: „данета... Што ли нас онај жандарм онако мери“...

— Па познао ме је, за Бога!“ рече добри Тартарен скромно; п он се издалека насмеши на валдеког полицајца, чији се дугачки плави огртач непрестано окретао за омнибусом који је одмицао између топола на обали.

Тога јутра била је у Монтреу пијаца. Дуж језера на отвореном пољу беху поређани мали дућани, пред којима сте могли видети воће, зелен, јевтине чипке п онај јасни накит, ланце, пафте, копче, којима се кити народна. ношња у Швајцаркиња као од резана снега или од леда у малим зрнима. Уз то се мешаше врење малога пристаништа. у коме се укрштала читава флотила чамаца са живим бојама, претоваривање врећа и буради петоварених пз великих једрилица, промукло пиштање, зво-