Srpski književni glasnik

О. АПРИЛСКА ВЛАЖНА НОЋИ...

0, априлска, влажна, тиха ноћи ведра, Што ме сећаш миља што мину недавно, Кад очаран хитах на драгина недра

П љубих јој страсно бадем-око тавно.

Гредућ“ преко неба у сананој ноћи, Само звезде мале смешкале се мило Кад први пут драго у слаткој самоћи На груди ми љупко своју главу секрило.

Би, звездице златне, ноћи пуна чара, Сведоци сте били кратке среће моје! Зато се пред вама срце сад отвара

П прича вам тугу, јал, и боле евоје.

Милутин ЈовАНовиЋћ.