Srpski književni glasnik

Из НОВИЈЕ ЛИНГВИСТИКЕ.

И само име ове науке у нас је мало познато, а камо ли оно што она представља! С тога, а п да не бих доводио у искушење радозналост читаочеву. одмах ћу споменути да се она бави унутрашњим развојем, животом сваког језика на по се п свију заједно. изналажењем свега онога што доприноси разумевању њихове принципске, теориске стране. Истина, принципи, закони језички нису тако вечни као природни нити имају тако великога практичкога значаја као електротехничка. открића, али како се онп тичу непосредно онога што се у нама самим збива, како зине један део наше сложене природе. то имају потпуно права на нашу особиту пажњу. Није ми намера да изнесем овде све што се тиче ове науке, све што јој помаже у пепитпвању п начин на који се оно врши, већ хоћу да покажем само средиште данашmera интересовања у њој, оно што јој даје савремено обележје и што се јавља као њена данашња највећа тековина. То су гласовни. закони. Они завесе од многих језичких појава. многи се пак јављају као последице њихове, и то све заједно не само да не смањује њихов велики значај, већ показује да они запста заузимају централан положај. О њима се у нас само зато мало зна, што је наша филологија у ужем смпелу те речи, т. ј. као наука о језику, у своме развитку заостала од евронске науке готово за две-три десетина година. А ако још додам да се за то време у европској науци ударило новим правцем, да се тек тала изашло из оне тако карактеристичне за то време замршености, несређености и, често пута, јаких противности у основним појмовима о појавима. језичким, онда је то време још много дуже, замашније. Томе је узрок недостатак континуитета у на-