Srpski književni glasnik

ВАЛДЕК-РУСО.

Скупштинеки“ избори. којп су концем априла довјшени у Француској били су од великог значаја по трећу Републику. Опстанак саме Републике пмао је можда да“ се реши. Чудноват crHmaj прилика што је потекао из јелног судеког спора, који је у прошлом столећу дубоко потресао људску савест, спора. који се претворио у огромну по неразрешљиву војничко-политичку – Драјфусову“ аферу — створио је у Француској такво стање ствари, да сам облик владавине, после тридесет тодина трајања, долази у опасност. Опасност прети Републици ес разних страна. Природно је мислити, да би Република највише требала да ce чува оне странке, која води против ње, од њенога постанка, отворену борбу. То је конзервативна странка. У њој су еви елементи који“ помажу повратку династија које су некад владале у Француској. Ту су бонапартисти и монархисти, сви који од првога дана нису хтели, или по убеђењу или по личном рачуну, ни под којим погодбама прићи Ренублици, дакле опп који највише разлога имају да на њу нападају с највећом жестином. Међу тим, у ствари, конзервативна. егранка губила је есеваким даном терена п њени напади на Републику све су мање енергије показивали. Изгубивши наду у победу, она се поступно предавала смрги, и била би извеено у скоро збрисана с лина земље, да се није појавила. једна нова странка, која је налахнула свежим животом старе снове. евију непријатеља републиканске владавине. Та странка, која је себи ставила у'задатак да спасе отаџбину од „нодлога режима“ нод којим годинама. грца, привукла је себи људе који су јој пошли у сусрет с најсупротнијих тачака. Ти љули себе називају националистима. Онп сматрају себе као нешто више Hero обична. политичка странка: они су прокламовали да