Srpski književni glasnik

MOO KR OOU ВА ЛЕК Ру (Ош Кор ДРЕ

значе Отаџбину. Под том заставом, п ако не знају ни ко су, ни какав им је програм, ни ко UN води, они бесомучно јуришу на Републику. У општој анархији, онп су постали опасни. Њима. је пришла маса, уљушкана звучним фразама о патрпотизму, о војсци, о светој мисији реванша за пораз од 1870, њима су се прпдружили многи прави републиканци, незадовољни. оваком Републиком. из напвности, јер мисле да би на тај начин могли створити једну чистију, поштенију и идеалнију Републику. њима су се бацили у наручја књижевници п песници који никад посла е политиком нису пмали. И тако скупљени у једну лигу која ноеп назив „Француска Отаџбина“, на"'пионалпетп прелстављају једну шарену коалицију најеупротнијих елемената, коју напред крећу неостварене амбиције, дуготрајна разочарање, политичке мржње п незадовољени прохтеви за влашћу. У тој чудној коалицији, око језгра које састављају у већини чланови старе конзервативне странке, стоје раме уз раме : ђенерали као савезници револуционара, арпетократе као пријатељи ралника, чак и франмасони као присталице пркве п јевреји као приврженици антисемитизма. Ношто је узалудно последњих „година. све покушаје пецрила да поремети ред, лига „Француска Отаџбина“ кренула се на изборе да сатре у прах „Драјфусову Републику.“

Am „Француска Отаџбина“ на свом путу нашила је на човека, који је од првога часа пратпо покрете њене и разумео опасност која од ње Француској прети. Он је видео каквој пропасти води републиканске установе њена заслепљеност. Тај човек, јаке воље и чврсте руке, који је можда једини у стању био да заустави бујинњу нанионализма и да Републику пзведе победоносну из избора, јесте Валдек-Русо, председник кабинета, којп управља француским пословима од 22. јуна 1399 године.

Валдек-Русо представља у золитици један компликован проблем који је необично тешко правилно решити.