Srpski književni glasnik

1174 СРпски Књижевни Гласник.

кидну војну елужбу, граничарима. је била подељена земља у Граници, и то не појединцима него задругама. Они нису имала ни спахија нити каквих других господара сем цара: у место дажбина у новцу, коју су са кулуком дуговали лржави, граничарске задруге давале су одело и осталу опрему за евоје обавезнике. Тим начином пздржање граничареких трупа излазило је веома јевтино.

Запнтересован овим оригиналним. уређењем Наполеон, одмах по закљученом миру. живо наетаје да прибави што многобројнија и што подробнија обавештења о Војној Граници како би могао, са што потпунијим познавањем стања етвари, решавати о даљој судби установа. које је у томе крају затекао.

Војну Границу (уступљен део бројао је 260.000 до 280.000. становника, од којих 16.000 увек под оружјем и 8.000 у. резерви, на случај рата) увретипо је Наполеон у Илирске Покрајине. На челу истих био је стављен, као главни гувернер, маршал Мармон који је већ раније. у Далмацији, имао прилике да покаже свој велики организатореки талент. 29. новембра 1509, (датумп су по новом) фелд-маршал Јелачић извршио је предају Границе Французима п објавио граничарима да су њихове регименте уступљене Наполеону и да су они у будуће у његовој служби.

Ова промена изазвала је у Граници приличну дезорганизацију. Ново стање није било ни најмање добро примљено. Свих шест пуковника остали су верни Аустрији и напустили евоје регименте: тако исто и знатан број официра, п то највише од оних из специјалног кадра, којима. је било поверено вршење алминистративних послова, m koje je Французима било најтеже заменити. Аустрија је покушала да пи међу граничарима изазове емиграцију и нудила им је земаља у Банату, алп без успеха. Прости граничари, везани за своју земљу, нису хтели напуштати своја огњишта, али и њима није ни: најмање могло годити да се нађу под управом Француза са којима су, од почетка револуције били тако рећи не--