Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 1175

престано у рату. Они су са великим неповерењем гледали на своје нове господаре. |

Наполеон је наредио да привремено, док се питање о Бојној Граници дефинитивно не реши, граничарске реглменте остану као што су биле под Аустријом. само ненаоружане, и указом којим је Илирске Покрајине установио. дао је главном гувернеру право постављања официра Мармон је приступио одмах попуњавању празнина напменовањем нових пуковника. Од шест нових шефова само је један био граничар, Сливарић (ХПуапећ) у личкој реглменми, остали су били француски официри.

Ово увођење страних официра у граничарске регименте имало је најнезгоднијих последица. Граничарески пуковници нису били само команданти својих регимената но су вршили, као. што смо горе рекли, целокупну власт у својим територијама. Под Аустријом граничарски официри су састављали засебан кадар са нарочитим иривилегијама пи били су пореклом из саме Границе, махом официрска деца. То је била нека врста аристокрације, у непрекидном додиру и потпуно саживела са становништвом којим је била позвата да управља. „Јако је зампелити како је морало бити тешко француским официрима“ наћи се у тако једном деликатном положају. Њихово незнање језика, њихово непознавање духа установа у крајевима где су они били једина власт и напослетку, њихово неразумевање епецијалног карактера трупа којима су имали да командују, морали су допринети да се промена владавине у Граници, на штету Француза, што јаче осети.

Мармон, у којем су граничари од самог почетка нашли ватреног присталицу својих установа, неуморно је радио да тешкоће, које су се сваким даном јављале, уклони и у том циљу предузимао је у току 1710, читав један низ мера. Нестрпљив да своје нове трупе на деду види, он је тражио од Наполеона више пута, његов пристанак да траничарске регименте може наоружати, HO овај, сумњајући. доста основано, у верноет евојих нових