Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. Ili

су у Илирију. Ваља напоменути да су они прогиву тога енергично протестовали.

З-ћа регимента образовала је, са 4-ом швајцарском, 1-ву бригаду 5-ће дивизије У-ог корпуса Велике Војске који је стављен под команду маршала У диноа. Тај корпус није учествовао у маршу на Москву но је остао на Двини, према Витгештајновој војсци. У првој битци код Подоцка, 18 Августа, граничари су узели живог удела и том приликом, у једном јуришу, особито су се одликовали тако да их и сам генерал Гувнион Сен-Сир у својем извештају о тој битци са хвалом помиње. У другој битци на истом месту, 18 Октобра, њихово држање је такође извјено. „З-ћа граничарска у овој знаменитој битци прославила се“ јавља њен дивизијар ђенерал Мерл. 12 крстова Почасне Легије била је награла граничарима за њихово сјајно држање. После те друге битке код Полоцка. У-ги корпус у којем су били граничари, морао је одетупити. З-ћа граничарека регимента била је и на Березини где је нашла свој гроб. Ту је она изгубила 18. официра (мртвих пи рањених) п из једног званичног ппема види се да је Наполеон њеним држањем у тој прилици био задовољан. После Березина ова регимента у ствари није више ни постојала. По једном списку од 3) децембра који је очуван у архиви министарства. војног, З-ћа. привремена, која је три месеца раније, код Полоцка, бројала 39 официра и 1947 људи, била је сведена тога дана на 16 официра и 141 војника. „Просто поређење ових цифара, као што вели наш писац, довољно је да докаже да. је 3-ћа привремена граничарска регимента обилато платила својом крвљу част што је била у Великој Војсци.“

На месец дана по одласку З-ће регименте за Париз Французи су образовали у Илирији једну нову групу ол два батаљона (Лика и Оточац) коју су назвали „Т-ва привремена граничарска. регимента.“ Она је добила за шефа граничареког пуковника Сливарића и ушла у састав Г-ве бригале 13-те ливизије, 4-ог корпуса. Велике Војске којим је командовао талијански вице-краљ Евген. У крвавој,