Srpski književni glasnik

1180 СРПСКИ Књижевни ГЛАСКИК.

Други део књиге г. Бопа посвећен је учешћу граничарских група у Наполеоновом походу на Русију и у рату у Немачкој 1815. Далеко од своје отаџбине, као саставни део чувене Велике Бојске, међу многобројним страним трупама, граничарске регименте дале су п под Французима. новог доказа о својим солидним војничким особинама, и потпуно су оправдале леп глас који су раније, у служби аустријекој, на разним јевропским бојиштима стекле. Многобројни званични извештаји, које је г. Боп брижљиво прикупио, увек са хвалом помињу ове изврсне регименте од којих је једна (1-ва привремена) доживела чак и част да јавно буде похваљена у једном од извештаја (1%5-ом) Велике Војске, који су, као што се зна, писани по упутетвима самог Наполеона.

Предвиђајући концем 1811, да је рат са Русијом неизбежан, Наполеон је отпочео припреме за писти. Предузеће које је семишљао захтевало је сувише великих напора да би сама француска војска била за то довољна; ваљало је обратити се и на стране групе и ове су ушле, великим бројом, у састав формација Велике Војске. Граничарима. је било ту, у првом реду, место обележено.

Још у јесен 1811, ђенерал Бертран по добивеним упутствима из Џариза приступао је образовању јелне граничарске регименте од два батаљона (из l-Be m 2-ге банал.) која је доцније добила званичан назив „З-ћа привремена. граничарска регимента.“ Под командом францу"ског пуковника Жолиа, ова је упућена у Дижон, у Француску, одакле је, по изричној наредби царевој, послата у Париз. Наполеон, којем су граничари толико посла задали, желео је да упозна те своје нове војнике. У Паризу граничари су били угошћени код царске гарде, и Панолеон је лично над њима држао преглед.

За време кратког бављења у престоници регимента је добила још неколико француских официра, и на наваљивање њеног пуковника 13 граничарских официра. због њиховог рђавог расположења према Французима враћени