Srpski književni glasnik

Pb E a E MI K K. 1199

"THGHYyO · TO дугме 2“. — другим речма: ко од нас не би готов био да постане убицем, ако би, незнан и некажњен, могао на миру да се користи богаством убијенога 7 Клод“ Барсак, главна личност у овом роману. адвокат пун талента, али без клијената и без прихода, дуго. је размишљао о „мандарину“ п најзад дошао до закључка, да то питање, с поља теорије, треба привести у дело. Користећи се једном фразом, која се приписује Наполеону, о великом и малом моралу, он прокламује да пмају право да убију мандарина еви они који, осећајући у себи снагу евоје памети и евоје воље, не могу да остваре планове и да успеју у животу једино због тога што су принуђени да троше евоју енергију у евакодневној борби за хлеб. Само неколицина из оне страховите гужве 00раца евију доба старости : деце, жена, људи, стараца, који без прекида и без милости бију бој за новац, за успех за храну, за луксуз, за љубав, за разврат, за најбеемисленије и најчудноватије амбиције — само неколицина привилегисаних у тој крвавој битци, преко лешина MO беђених, могу да се приближе '„недостижном богу са златном њушком“ који значи : Богатегво и Славу. С тога не треба оклевати: ако је дугме при руци, — ваља. га притиснути. Клод Барсак нашао је евога „мандарина“ у лицу љубазнице јединога пријатеља из детињетва, Жака де Миранд. Она има један милијун. Баресак је убије и украде милијун, али целу ствар тако удесио да сумња падне на његовог јединог пријатеља из детињетва, који буде окривљен за то убиство п ако је потпуно невин. Тако му се не“ прилика. да пред судом у једној сјајној одбрани епасе свога пријатеља. губилишта. Он постаје славан и богат, и у брзим скоковима. пење се на највише положаје у држави; њега очекује председништво републике. У страховитој гужви бораца, побеђени боје га се, обожавају га и клањају му се — са завишћу што еваком није дата прилика. да убије „мандарина.“

Ова грагична. историја. пепреплетана је епизодама најсенсуалније и најчулније љубави. Фелисијен Шансор је песник женскога. тела, похотне п насладне љубави, која у свом страсном беснилу не зна за границе и скоро се меша са смрћу. У описима, еротичним и бруталним, ни-један детаљ није пропуштен, казано је све, у фигури и без фигуре, речима у којима гори чежња, најлуђа и најнижа чежња човека кога ништа више не дели од животиње. Соте стране ова књига, и у француској сувременој ли-