Srpski književni glasnik

[198 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

женске, и за њену љубав постаје и варалица. Други син, још. гимназист, покварен је из темеља, и показује све знаке разврата. Кћи постаје љубазница једнога племића. Само један син бива искупљен милошћу пишчевом, до душе тек пошто се вратио у крило свете матере“ католичке цркве. И он је био застранио, и са занесеним младићима и којекаквим професорима (као што cy ЛТавис., Моно, Дикло, Сеај, Анатол Франс!), тровао мозгове простога света у народном университету Толстојев савез (Толстој ! тај „кобни руски писац!“) Али из тога пакла, из те сатанске школе зависти, мржње и анархије, извлачи га једна чиста. љубав, љубав која откупљује све, чак п плебејско порекло, и слободну мисао, и љубав према рити, н оверу у идеал. Блудни син се заљуби у кћер добромиелеђег Г. Ферана, у „интелектуалну Антигону, неокаљано и нежно створење.“ Г. Фернан му даје своју кћер, са овом беседом која је последња реч социологије Пола Буржеа: етари Монерон. је погрешио што је веровао у свемоћ личне вредности ; грешка очева отворила је очи сину. „Ви ћете сада моћи да успете онде где вам је отац пропао, а то је да оеснујете једну буржоаску породицу. Потребно је зише поколења за то дело, које се не имировизу је.“ |

Може се мислити о овим идејама како се хоће, али је неоспорно да се на тај апрпористичан начин даје све доказати, све унизити. Довољно је оне људе који не деле наше мисле представити као чудовишта, а анђелима начинити оне који говоре оно што је нама драго. Зашто. се. породица Монерон није могла представити као радна, скромна, честита, морално и интелектуално здрава, а 'Фернани. онако као што су ти људи скоро увек представљени у. модерној. драми п. роману 7 Један кроничар часописа Епторебеп, то је. покушао учинити. по извео је са много духа.

Felieien Champsaur: „UL arriviste* ( Albin Michel editeur, p. 6029. Paris 19809.) „OBajJ социјално-љубавни роман инеснирисан је познатим парадоксом о 'мандарину из „Емила“ Жан-Жака. Русоа “'којим се п' Балзак забавио у евом „Чича Роријо,“ који овако “гласи: „Ако“ је довољно, да би човек постао богатим“ наследником некога “кога никад није видео, о ком 'ништа није чуо, и“који би се налазпо негде зак у дну“ Кине, ако је довољно. притиснути једно дугме па да се проузрокује његова смрт, ко ол нас не би при-