Srpski književni glasnik

ЈА,

СТРЂБИСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига У], БРОЈ 8. — 15 АВГУСТ. 1909.

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. ПРИПОВИЈЕТКА.

Стевану Сремцу, срп. приповједачу.

| Крено име Пе Је Карантана.

— Живио поштени домаћин, а наш главни и прелијепи пријатељ Перо Карантан!

— Живио-о!

Чаше зазвечаше. Једна цикну раздробивши се о зид и комади стакла разасуше се по тлима. Неколико усеклика измакоше се још.

Перо Карантан, висок, сухоњав човјек, са руменим лицем и просједом косом, са ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао са чашом крај стола, укочпо се п издигао главу на више, као ла се слика. На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа. Он нетренимице глелдаше у своје драге и најмилије пријатеље, који тек што искапише чаше у његово здравље, и као да емишљаше нешто.

— Браћо, — поче најпошље мало вишим, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте, мене. овај, које ја данас. славим моје крено име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави... Мени је лраго живити и свакоме је драго живити, на прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити.. Ја, што се каже, волио би живит'