Srpski književni glasnik

1208 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

двадесет прозора. Најпошље је покушао, да крави кујунџије Митра откине реп и да њиме бије другове. Срећа је била, што крава није била најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула та. Њему није било ништа. Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је еве. Кашње је опет могао наставити игру. Могао је и сјутра дан, на Велики Четвртак, испсти се на комшијекп дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијеке жене, мислећи да су то права клепетала, отишле у цркву на читав сахат раније, него ли је била отворена.

— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је његова мати своме мужу, -— ово наше дијете биће некакав пустахија. Ако он не сврши на вјешалипма, неће свршит' нико...

— А јеси лп ти пророк Јеремије, па да знаш пита Дћим и као љути се по мало, премда он нити је могао нити семио озбиљно да се љути.

Ја нијесам пророк Јеремије, — брани се Ана и почџе говорити мало оштрије, као и обично, кад хоће Аћима о нечему да увјери. — Ама ја видим. По јутру

познајем дан. И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по еокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се мучи...

— Нећеш га, зар, дат' на занат7 — упита Аћим мекше.

— Јок. Послаћемо га у школу... Нек иде тамо, на макар ништа не научио... Само нека комшилуку није на сметњи...

Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо пошаље...

— Ако што научи, биће добро и биће добар човјек, заврши Ана, — а ако не научи, нама ће бит боље, што га нећемо зауздавати сами, кад има учитељ...

У овоме питању Перо се није слагао с њима. Није