Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1209 му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију, него што су отац и мати. Ипак се тјешпо тиме, што је знао да има још дјеце, па не ће зар ни њему горе бити, него ли је њима.

— Бије ли учитељ пуно7 — питао је другове, који су се враћали из школе.

— Како кад, — одговорише му.

— , добро је, кад не бије вазда!

Кашње се уверио о томе. Учитељ је био мален, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међусобом, прозвали Топал-пашом и епјевали га у пјесму, која је почињала са ријечима: Топал паша мука наша. Било је часова, кад је долазило у разред весео п расположен. Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, погазивао им разне слике и читао им пјесме о Милошу и Марку... Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну п не говорећи ништа. Тада није смио проговорити нико, па му срце макар најјуначније било...

Три или четири шибања умирише Перу. ВБолио је, додуше, да проведе још какву шалу, на примјер: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога, испод клупе, боцне ногом, или да пусти коме у њедра шаку коњских муха... Но то је бивало све то рјеђе... Доста. је било да учитељ покаже на прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као светац.

Кроз годину дана, постао је миран ђак. Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу. До те странице и могао је читати HM сева слова ишла су му некако у главу. Али даље

ни маћи. Ту се управо десила слова Ц, Ф и 7, и то га бунило. Изговорити би их п могао и то баш не би било тако тешко, нити би страховао због тога... Али ко ће их написати... Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси7 И учитељ му је тукао главом о таблу, да боље запамти и другови му показивали и те-