Srpski književni glasnik

714 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Радничке књиле — Књига Г. Косте Јовановића, уредника „Радничких Новина“ Благостање у (Србији, о којој је овде било речи, отворила је серију Ањиза за народ. О У екреу и о прослави Првог Маја изишле су још три књижице: Наше Оружје, где се говори о разним начинима на које Сопцијална Демократија води борбу, Шена и борба за њеио ослобођење, јасно излагање феминистичких теорија, Осмочасовни радни дан, превод књиге Др. Васиљева, у којој се расправља о значају, оетварљивости и Пе, JHeBHora рала од осам часова. Све су то агитационе књижице, на малој оемини, величине једнога до два табака, цене О'5 до 010. дин. Оне се књижице могу препоручити људма које занима друштвено питање и данашњи социјалистички покрет. — На корицама ових књижица види се да у овај мах излазе четири социјалистичка листа на серпеко-хрватском језику: Sloboda mu Nova хзТођо да у Загребу, Народна реч у Будимпешти, која излази месечно и забрањена. је за Србију, и београдске Радничке Новине, —

Приликом овогодишње радничке прославе Првог Маја изишао је свечан епис Први Мај 1902, на 24 стране велике осмине п се артистичком насловном сликом. Поред песама с пригодном садржином има пи неколико чланака о општем праву гласања, народном образовању, народној војсци, радничком законодавству. Од нарочитога је интереса чланак бугарског социјалнетичког посланика Г. Киркова: „Балканска Социјална Демократија“

У издању Радничке Библиотеке у Будимпешти изишла је књижица Милорада Поповића Раднички Синдикати. Писац исцрпно псе познавањем предмета претреса нигање радничких удружења, њихов циљ п организацију, нарочито препоручујући српекој радничкој класи борбу на синдикалном пољу.

Млади. Ђурковићи, мађарски написао Ф. Херцег, иревео Јован Грчић. НП. Сад 1902 г. стр. 212. цена ] кр. У новијој мађарској књижевности Фрања. Херцег заузима једно од одличних места. Њега. је, ако се не варамо, први у нас преводио Змај у Јавору за 1898. г. („Галомљена лутка“, три приче Ф. Херцега: ]. Последња игранка, П. Жабе, Ш. На парастосу). Од већих дела преведена. је раније приповетка „Ђуркозићеве кћери“, а сад је већ : рукама српских читалаца и приповетка о Ђурковићевим