Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 748

Мала, бибанотека. — У св. 21. и 22. које су уједно изишле заступљен је о, aaa са сликама. из комисије („У комисији, свакојаке слике и прилике из мојег бележника“). У књизи је пет слика, које су раније биле штамнане најпре у књижевним листовима, па затим . издате у засебним свешчицама. Не мислимо да је требало тако брзо штампати их по трећи пут, тим пре што има много бољих ствари у нашој књижевности, а. које нису лавно издаване. Требало би да издавачи имају какав програм, јер овакво издавање нити одговара књижевним потребама, нити му се да схватити циљ. — Приче Брзакове иначе нису без занимљивости, п ако писац ни једну није брижљиво обрадио. нити је обраћао пажњу на то да имају нотребне живости и изразности. У две од њих догађаји не изгледају вероватни („На силу лекар“ и „Власт може све“) а остале су у главном из живота, и ако би се пред завршетком слике „Једна идила“ могло застати с неким неповерењем. Књизи је цена 60 потура (80 п. д.) а чини Ш и ТУ број у ГМ години. Има 152 стр. познатог формата Мале Библиотеке.

У 28. п 24. свесци писте библиотеке (број У и УП) изишла. је Гогољева комедија у 2 чина „Женидба“, у преводу Вукосаве Иванишевић-Ћуковић. Књига има 119 етр. а. цена јој је 60. нот. (80. п. ду У. овој комедији исмевају се женидбе које се закључују на брзу руку. преко проводаџија. Сама тема није ни мало нова, али је Гогољ успео да добро обележи тип неодлучног човека, кога други покушавају увести у брак. Младожења. се, најзал, спасе скакањем кроз прозор, а млада, пошто су. јој једним доста неприродним начином. отерали друге ревносније просиоце, остаје овога пута без свога сапутника у животу. Комедија је иначе доста слаба и заостаје јако иза „Ревизора.“

Размишљање једиог обичног вола, тако се зове једна мала књижица од % стр. на 16", којој је цена. 10 п. д. Наџисао ју је наш познати приповедач Радоје Домановић а одштампана. је из 6. и 7. броја симпатичног омладинског листа „Покрета“. Тенденција у овој причи јаче је испољена но у другим причама Домановићевим, те с тога је у moj мање чистог приповедачког елемента, а више фељтонистичког. Прича има шири друштвени значај пи одговара времену у коме је поникла и то толико, „la поједини „усрећитељи“ наше земље већ предвиђају алузије на њихов рад чак и у овој малој и незлобивој причици.