Srpski književni glasnik

716 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛлАСНИК.

мирним путем погодбе за њезина политичкао свајања на Балканеком Полуострву, док Русија не изврши евоје задатке У Азији. Интерес'руско-францускога савеза, ако се хоће да буде користан и за Француску, упућује на политику која би имала ове две главне тежње:

1. Подржати Јужне Словене у њиховим напорима ла учврсте своју економску IM политичку самосталност, помажући им у борби е германским надирањем, које је опаено и за њих саме, и за Француску, и за човечанетво.

2. Постићи с Италијом споразум у погледу Арбаније. где би рада била учврстити се Аустро-Угарска не би ли од Јадранекога Мора направила. немачко језеро и Tako припремила окупацију Маћедоније, преко које ће прелазити у будућности индијека пошта.

Ови закључци г. Лоазоа потпуно одговарају нашим интересима, те би, чини нам се, добро било кад би наша дневна штамна поклонила више пажње овим његовим студијама, које су у Француској примљене врло симпатично. Ту скоро је у Лиону изишла о Гогољу докторска дисертација. младе Бугарке Рајне Трнове, која је симпатично поздрављена у француској штампи као дело савесно израђено на основу богате литературе. Њени се закључци о Гогољу своде на ово:

„Гогољ Je теоријски и практички утврдио литературни реализам у Русији давши му естетички и еоцијални значај. Његов е почетка весели смех прелази у горки при судару с оним што у животу не ваља, али остаје смехом човека који воле људе и страда кад их види да морално падају. Еететички песимизам и мисли о друштвеном добру — то је двојака основа дара Гогољева. Поређујући руске реалисте с францускима, видимо да су ови апостоли уметности ради уметности, док први за своју уметност везују моралне захтеве, ватрену жељу да се друштво“ усавршава. Од З0-тих година Гогољ упућује погледе друштва на велика питања. литературе и живота. Руској литературном стварању оставио је у аманет наТело: истинито сликајући стварност тежити вишим и члеалним сврхама. Утицај Гогољев био је огроман. Његов пманет као црвена нит провлачи се кроз сву новију ауску литературу, све до времена Толетојева.“