Srpski književni glasnik

Б ЕЛБЕ Е. ТИ

Dagsračli, par M. Coureelle, Paris, Felix Alean, 1909, стр: 180, фр: У: BO. Ово је трећа књига у збирци биографија владалаца и државника, коју је недавно кренуо изла-

вач Алкан. У првој је била биографија Бисмаркова. У овој новој књизи прича. се, као што се из наслова. види, живот Дизраелија, „оснивача енглеског империјализма, одличнога државника, који се посветио томе да постигне своје велике патриотске идеале, повећавши моћ Енглеске п остваривши слогу између слободног народа п популарне монархије.“ L' Tmpćčratrice Магте-Т0и18е, од Фредерика Масона, Сопр! Х Сле. — После књиге о Царици и Краљици Јозефини , – познати историчар Наполеонова дома износи у овој својој новој књизи тачну DOOR U Maрије . Туизе, жене без чврстине и неспособне за јаче емоције, и која Наполеона није никад потпуно разумела. У књизи је општа и анегдотична историја, увек жива п живописна: књига је Укрина са сто слика, од којих су четрдесет изван текста m један факеимиле умањене познате слике Марије Луизе од Изабеја.

ДРУШТВА.

Из алавног Просветног Савета. — 813. слетанак, 6 —- HI: — РГ. Љубомир Н. Вукашиновић, учитељ моли да се препоручи за школеке књижнице његова књига: Успомене са Савитца. Савет је ову књигу дао на реферовање своме редовном члану Г. М. Иванићу. — Према рефератима Г.Г. Мих Валтровића и 'Ђоке Миловановића, д-ра Стевана М. Окановића, Јоепфа Ковачевића и Михајла М. Станојевића о Писанпкама Г. Ђорђа Крњца, о дидним Габлицама и о „Српском Округлом Писању“ Г. Виће Малетића, Савет је одлучио да Г. Ђорђе Крњац, према напоменама свију референата, преради своје Џисанке а тако п Г. Вића Малетић своје „Српеко (pao Писање“ и Здидне Таблице. па ће се онда коначно одлучити о пријему ових дела за помоћна наставна средетва у народним школама. -— 814. еаетанак, 13.—Ш о. г. — Према реферату Љуб. М. Протића о књизи: Старац. Никита и његове три кћери, коју је превела с руског Г-ђа Живана Ст. Милићевићка, Савет је одлучио да се ова књига не може препоручити за школеке књижнице с тога, што је местимице: