Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 719

1 и П разред основне школе a Рачуница. за Ш. и ТУ разред основне школе од Г. Стев. Д. Поповића, Савет je одлучио да рачуницу за | и П разред основне школе не треба прештампавати, пошто је раније у Савету решено да у [ и П разреду основних школа не треба употребљавати никакве уџбенике, сем буквара и“ читанке, и да се за Ш и ТУ разред може прештампати е тим, да писац по свом нахођењу при прештампавању узме у обзир напомене, које су изнели г. г. референти.

Српско Геолошко Друштво држало је 10. априла. т. г. свој XCIV редовни састанак. На њему је приказан мамутов зуб, извађен из Колубариног корита; прочитан је допис Г. Т. Бушетића, учитеља, о нађеним батовима у околини села Пољне. Г. проф. Сава Урошевић држао је предавање о претходним резултатима својих геолошких испитавања Пересничких Планина и Хомољеких Брда. Од свих исконских стена Н. Планина и Х. Брда гранит је највећег пространств. Гранитски масив пружа се са С. на Ј. и гради висове: Чукар. Змејорску Косу, Комшу и цео атар села ВБуковца. Гранит је врло трошан, махом биотитски, богат фелдспатом. Гнајси cy ограниченог пространства. Амфиболеки су најраспрострањенији и просечени гранитом. Има и биотитеких и хлоритских гнајсова. По пространству на друго место долази микашист Он је на Бркиној Пољани врло богат гранитом а у Левој Реци испуњен сочивастим зрневљем урранитом На местима, где је микашист просечен гранитом и габром. метаморфисан је на додиру. Од микашиста су: Комшански Вос, Чука Кокорњи и Здравча. Амфиболити друтују с амФИболским гнајеом, микашистом и хлоритошистом. Кварцне жице се јављају у хлоритошистима и микашистима. Обично су хлоритошистни кварцити носиоци: металног злата, пирита, галенита, арсенопирита и церусита. Богати златии мајдани: Благојев Камен и Честобродица везани су за овај кварцит. Микрогранулити са бипирамидалним кварцем пробијају пешчаре. Филити заузимају део Урошеве Тилве, Чуку Њамцули и Купинову Главицу. Мермер се јавља на коси Босиљковцу. На Чукару“ кречњаци належу непосредно Ha гранит. Правац пружања слојева у главноме је С—Ј., са падом у 9. или И. поље. Ж. Ј. Ј.