Srpski književni glasnik

Зона ЗАМФИРОВА. мо до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене п погледа на ону страну. И сам стари пензионовани председник суда кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор,“ и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали ra, — OH Om се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му на“ ум његова Јелисавета која Om сад псто толика пи истих тих година била!.. Па би се опет окренуо п гледао на ону етрану куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици, п алевим шалварицама које су за два трп прста вириле пепод жуте сатинеке сукњице са цветићима. А никад сама није ишла; увек је око ње било бар пола туцета неких тетака п стрпна. Кад иде она се ломи у струку. ситно корача а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.

Цела чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима п шију фустане, памуклије, само је. погледају. ману главом п груну се у преса и y38-

лахну па mujy даље. П сам Манасија — „Чанпкун Мане“ назван — кујунџија, колико је пута — он, чапнкун п несретник да му је требало нара тражити! — колико је

пута кад она прође од севдалука треенуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и елубио је кад прође Зона Замфирова ! А за тим би баталио посао, примакао своју табакеру, направио цигару п пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мпели гледао би за њом чаршиJoM. Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње: као да вили траг њен, дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и полоспте Зоне Замфирове. ) (Наставиће се.)

СТЕВАН СРЕМАП.