Srpski književni glasnik

– и а « сте бик. то, Фр

ПНИКОЛАЋ-МАЛЕЂАШИЈА. “5 a

1. Јесен је, опада лишће, а време је као у пролеће; а сунце сија и обасјава уске, криве улице нишке, и авлије,. ; и башче големе; и обасјава једну малу пуну дрвећа и ивећа, шефтелија, јабука, и шљива, и шимшира високих и „гумастих“, и зимских ружа, белих и црвених, и жутих,. + на Koje caHa Jom HuJe Hnajaa. Bemvrap A4yxHe на махове и разнесе мирис ружа зимских из те башче чак по сокаку, и по авлијама комшијским; загуши те њиме кад отвори стара врата башчена, или који ниски капиџик на високој а трошној огради. По оеманлуку у дно башче, обраном, џакају врапци, и свађају се сваки час око кога заосталог зрна грожђа међу лишћем још зеленим. Гугутке, из сепетака испод стрехе, широке, с полупаном ћерамидеом, гугучу, сунчају се, пипају се према сунцу топлом : а клопарање налуна сваки час се чује, и лупа бакра у кући, и тресење пред кућом, и говор женски, MH песма нишлијека : |

M NA IMA

ф

VM AL Ра а Mi ih a

vw

к Li wi at А LU ia

„Шетнуја се аџи-Ђока, „Шетпџуја се по аз-Облшче,

“<

„Ja набере арипФе-дариФ, „АриФ-дариФ турско цвеће...“

То је кућа Николаћа дућмеџије и малебашије,

Устумарале се жене, снаха и заова, по њој већ читаву недељу. Босе у налунама, у кратким и уским јелецима и широким тшалварама раде, раде. Опраше рубље, искрпише ra, склопише га, оставише га у један мали

тарени сандук ; окречише кућу и изнутра и около, опраше рафове, полице, врата, ћерчива, и скидоше хартију с про-

Ур e

зора стару, ma залепише нову с парчетом стакла на снаком окну; и опраше санове, две три тепсије, три о четири калајлије; истресоше оно мало меких ствари, ву.

(ет.