Srpski književni glasnik

НиколаЋ МАЛЕБАШИЈА. 99 толики бегови, а ти си сео те ручаш и појеш — појање сам ти чак од сокак чуо.

— Никодаћу врло мучно дође што га Турчин евињом назва; али да не би прихватио кавгу, коју овај замеће, баш на славу, оћута му и благо рече:

—. Јаваш, кузум! Пемој једнак у резилак.. На ти чашку винце: данаске ми је Свети.

— Сус, дине'з! Зар мене вино давашт! продера се Турчин и пође к НИпколаћу.

— Аман, ага! Прошћавај! Закон ти не дава да пије вино, а ја... Од радос што ми гости дошли, зар пошашаве... Ама пмам и за вае, за тебе и другара ти... Ја га долма-бут! Ја гу кол-пита! Елате, аге, при софру: да поручкамо што ни је дао Бог... Елате!.. И баш ме мило што сте дошли!

— Што сеп тиг осече се први заптија, као да не чу шта Николаћ говори.

— Ја сам си, ете, аго, крпсјанин.

— Знајем тој. Ама јоште што сиг

— Спрома човек, дућмеџија, сасе млозину у кућу, нека суми живи да Бог да!

— И јоште што сп7

— Више ништо несам.. Николаћ сам... Николаћ малебашија... — Ха-ха-ха! насмеја се заптија из свега гласа, па подругљиво рече:

— Ти махале-баши. А што је паша

— Нека си је чес и поштење на пашу! Он. је голем човек, рече Николаћ понизно, па рашири руку на преп и дубоко се поклони.

— Ти махале-баши, а он вилајет-баши, па ти се правиш поголем од њега!

— Да не дале-Бог!

— Како не2 Он те чека, а ти ручаш и песме појеш. — Свети. ми је.

— У сарај (сул)!

— Данаске јок.