Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
Дан болестан, мутан, небо непрозирно, Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже нечујно помреше.
И кад опет опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће... Мир је на све стране. Алп опет куцну: тихо у том часу
Једно гнездо паде високо са гране...
Ал скривено звоно кад под сводом ледним И опет се зачу из топола стари,
Сва долина страхом испуни се једним,
И ужасном стрепњом, и паником ствари.
Ј. ДУЧИЋ.