Srpski književni glasnik

116 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Око, по својој грађи, личи много на мрачну комору фотографеког апарата. која је толико позната да „Je нећемо описивати. Као roj што у мрачној комори иостаје од предмета што је пред стакленим испупченим сочивом лик, и то етнарни али обрнути и смањени лик, па позадини (или пројекипоној површини) мрачне коморе или осетљивој фотографској плочици; пето тако постаје и у оку на његовој позадини, мрежици ока, смањен, обрнут и стваран лик од предмета што је прел оком. Само што у оку (које се и иначе. као што је познато, по облику. разликује од мрачне коморе) место простог сочива, које емо имали код мрачне коморе, имамо више ередина. (медија) што преламају светле зраке који су прошли кроз зеницу ока. Ове ередине налазе се у оку овим редом: рожњача. umor atjueus, сочиво (са својим појединим слојевима, којп такође неједнако преламају светлост ит. зв. 'етакласто тело. Свака од ових средина олвојена је од друге еферном површином, а пројекциона. им. је површина (или позадина) ока — мрежица у којој се налази врло осетљиви нервни апарат, o] прима. епепифични надражај светлих зракова. На. мрежини ока, где се дакле трали лик од предмета, налазимо за живота још и пурпурне боје. која се под утицајем светлости хемијски мења. —- бледи. На тај начин ликови су чак за неко време и фиксирани на мрежици ока, те се око се тога и по томе може упоредити са мрачном комором фотографског аларата. Иначе је и мрачна. комора нашег ока замрачена, као год и вештачка, прним питментом који се налази у судовњачи а над мрежиицом. Око је споља, изузев рожњачу, покривено. белом чвретом пепровилном опном — беоњачом, у коју Je провилна. рожњача с преда, као окно у прозору. усађена. Hy очи се разликују од мрачне коморе фототрафеког апарата, па и многих других оптичких инструмената, још и тиме што могу, помоћу особитих мишића, врло Opao да се покрећу. На тај начин могу и брже пи боље да обрате пажњу на појелине делове предмета који посматрамо 8.