Srpski književni glasnik

Око. сл УметНичког · СледшШита. „116

призора, тешко ономе ко не може. да посматра плаво небо, благ. месец и ситне звезде, морске таласе и бестрајну пучвну, рађање и залазак сунца, дугипне боје, високе планине покривене вечитим снегом, зелене шуме, бистра језера итд. Донета, странпније казне не може бити за интелигентна човека, до губитак вида.

Сада је лако разумети, зашто су очи вазда биле зеома омиљен предмет песничког певања. Ну очи су и заучнике од вајкада питересовале. Још у Староме Веку чаучници се трудише, да пепитају компликовану грађу очију п објасне њихову радњу. Паравно да је се врежвоет очију некада и пнрецењивала. Тако се за дуго држало ла је око пе само чулни орган за вид, помоћу кога дакле гљедаме нредмете што су око нас. већ да се на њему огледа и карактер људи. њихова нарав, па и само срце. Многи песници и данас опевају очи као огледало душе. Тако, по њима су емеђе очи лукаве, граорасте шаљиве, плаве очи израз мудрости, а црне очи пуне жара и тд. Ово је, на еваки начин, обмана, која је потекла, без сумње, од непознавања физиолошке врелности самих очију.

Заиста, око је врло компликован оптички апарат, зојп ради са таковом тачношћу да може послужити физичарима за углед при грађењу оптичких апарата. Али и ако човечја рука још није била у стању да сагради лети. такав оптички инструменат, пиак не треба ематрати ла је и човечије око савршено и без махна. И оно има својих грешака, као што су: хроматична и сферна абељанија, астигматизам тд.

Далеко би нас одвело, а'п простор нам овог чланка не допушта, да се упуштамо у потанко излагање, иначе 'врло интересантне. анатомске трађе очију 'п њихове физиолошке улоге, као и у набрајање очних махна. То остављамо за другу прилику. Овде ћемо из анатомије и физиологије да. изнесемо само оно, што нам се чини да је, ради разумевања саме ствари коју предузесмо, најпогребније. s