Srpski književni glasnik

ı

li СРпСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— ти те ти с тате те ст «тако срп —_—__—_ —____—_-— — — ” ——

нашег расуђивања по искуства оно с тога код деце jom” -

не постоји, MH мора се тек пекуством и дугим вежбањем изучити. či

A сад aa пређемо на наш прави залатак ни OTHIHICMO очи са уметничког гледишта. Ну одмах морамо да кокетатујемо да саме очи, на основу онога што MO до сада изнели. немају неког особитог израза који им ирцписују песници, а већ о ватри или жару који, избија из очију и да не говоримо. Па ипак очи имају. као што ћемо видети, велику. вредност у уметности, и то више у еликаретву но у вајарству. и говори се много о леним 1 ружним очима, .lemora очију зависи не толико од њихсамих, колико од, њихове околине (очних капака и обуке, па чак и целог лица). Доиста. п најлепше очи без своје околине, и када су на миру, немају никаковог израза, О томе се можемо најлакше уверити када их посматрамо кроз какав заклон или маску.

Џа самим очима разликујемо најпре боју. Боја очију“ зависи од дужице (15) ока. Али не треба мислити, na је сама лужица плаво или смеђе, п како другојаче об0јена, јер таковог пигмента или боје у дужини. нема), већ боја очију долази услед овога: дужица на својој залњој страни има. по правилу, у евију очију јелан слој ирног пигмента, и сада, према томе ла ли је и сама. дужипа обојена или не. п колико, биће и разна. боја очију. Ако je ткиво у дужини бистро и провидно а на њеној залњој страни има само мало пигмента. тала ће и дужица изглелати плава и очи плаве као небо, као што је случај у плаве деце готово свију нарола што живе на северу. Доцније може и у ове леце да се у дужини јаз вије пигменат. па ће очи променути своју боју — по-

стаће граорасте или чари зеленкасте, према томе ко

лико се у дужици. накупило и распоредило пигмента. Ако ли се пак она залњој страни дужице накупи много пи

мента ла сама лужина остане провидна, имаћемо емеђе ·

очи, које пиђамо у млађих емеђих људи, Ђуде ли и у самој,

1ужици. много прног нигмента, онда ће очи изглелалчт

: