Srpski književni glasnik

ке

ВУ

Око са Уметничког ГЛЕДИШТА.

110

црне. У овом случају и зеница ока може много да потпомогне, те да око изгледа још црње, ако је јако раштирена. Иначе вреди поменути да се боја очију обично елаже са бојом косе. Изузетци су реткн, али баш зато што су ретки и сматра се да је комбинација плавих очију са црном косом врло лепа.

“Друго што нам пала у очи при посматрању очију,“ јесте њихова сеетлост или сјај. Светљење очију бива услел, тога што се предња површина очију прелива сваки час: сузама кад год се капци спусте п подигну. На тај се начин влажна површина очију огледа као огледало. (Сузе дакле пмају не само ту улогу да влаже очи и тако их чувају да се не осуше, п да уклањају прах што на њих падне, већ дају и особити сјај очима. Светљење очију

виђамо нарочито у афекту — „засветлио очима, зажа-“ грио очима“ — кад се очи живо крећу тамо 'амо и

сузе преливају по њима. Наравно да ће светлост. очију бити интензивнија, т.ј. имати јачи утисак на гледаоца,. што је већа рожњача и у колико је већа и затвореније “боје дужица. Отула долази да прне очи јаче светле но плаве. Пето тако јаче ће светлети очи у људи у којих су зенице раширене. Овакове очи показују и више живости и. лепоте но очи са суженим — малим зеницама. Изгледа да је ово познато чак и гдекојим дамама, које међу својим косметикама, поред осталих ерестава, имају још и каиљице од беладоне. Напротив, очи са суженим — малим · зеницама, пмају са свим други утпсак на нас: оне нас, · тако да кажемо, „пробадају“ својим погледом, а ако су jom очни канци полузатворени онда нам се чини као да некога вребају или лове.

Ну ваља иматп на уму да зеница у оку није (HO правилу) стално раширена mam сужена, већ се неипрестано мења — шири п сужава — према количини светлости што пада у око, као п према правцу у коме се очт крећу. Када је јача светлост која пада у очи, нли Rana конвергујемо очи ка носу, п зенице ће се рефлек-'