Srpski književni glasnik

7444 #55:

|: ~ ки : | | |

А

| СРПСКИ

С

2 КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

o Књига УШ, БРОЈ 1. — 1. ЈАНУАР, 1908. КИШОВИТЕ НОЋИ.

~ ње Киша. је пљуштила кроз мрак као из кабла. Кроз

тијесне и пусте улице градске жмиркаху запаљени фењери. Са олука високих старинских кућа падаху слапови на калдрму. На све стране вода је шуштила, тутњила, ревала. У крчми Ao Три Звијезде, при дну дугачког стола, под једином запаљеном лампом, вечераху крчмар Мишо Селаковић и његова кћи Ивана. Никога другог у крчми не бјеше. Иза њих, кроз кухињска врата, пламен на огњишту свјетломрцаше, те се, на махове, на стијени _ приказиваше спјенка чупаве, женске главе, која је такође јела. То је била Јелена, надимком Јејина, сестра и куварица Мишова. Момка немађаху.

Пошто вечераше, Ивана ста распремати сто. Мишо се стале протезати и зијехати на столици; Јејина дође на кухињска врата и запита:

— Да запрећем ватру 2

— Него шта! рече крчмар преко зијеха. Да ми није због Пипа, одмах бих затворио! Ово је, брате, ноћ за спавање! Ово је божји дар! О-хо-хо, ала ће се спавати!

4. же

И као да хтједе начинити увод слатком дугачком ЊЕ ~ спавању, које ће трајати дугачке кишовите ноћи, крчмар еложи мишице на груди п изврати главу. Ивана отиде на врата. да кроз пљусак посматра пусту улицу. Јејина се