Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ВЕЛИКИМ. ЉУДИМА.

Две ТЕОРИЈЕ О ПРИРОДИ ВЕЛИКИХ ЉУДИ. — Професор Жоли“ износи нам две методе са којима нам тумачи како постаје велики човек. И по једној методи велики човек не постаје велики у евему и у евако доба; јер само неке -од његових идеја носе печат генијалности; а супротност између његовог обичног живота и тих ванредних тренутака тако је велика, и прелаз из јелног стања у друго тежак и оштар, да се од вајкала мислило да у тим тренутцима влала нека тајанствена ванириродна сила, и ту су силу називали нигуицијом, а већина надажиућем. И та тајанствена сила пада на нривилеговане избранике, које осењава велика пдеја, облађује им душом, мучи их п гура по извесном путу; па ако су прилике повољне, они раде, њихово надахнуће испољава се пред нама у војеном. чаучном, уметничком, или религпозном раду. Ето то је геније како ra /Лоли представља.

По другом пак методу, покољења која долазе једна за другим. доносе собом и личности које су међу собом у свему различне, тако нир.: једни еу акгивнији. умнији, : и јачи од других који су у свему слабији, HM они први

владају над овим другим. Према томе надахнуће је само једна. особина. тенија, а геније је резултат оног полаганог нагомилавања ларова из којих постаје велики човек, са евима својим способностима и талентима. И по овом другом метолу треба испитивати утицај наслеђа и олабирања.

БЕКЛОВА ЛИСТА ВЕЛИКИХ ЉУЛИ. — Бека је рачунао о гамо ове у велике и оригиналне људе: Омира, Плагона,

o Аристотела, Дачтеа, Шекспира, Бакона, Картезијуса, Хобеса, г Јођу: Рзусћојовје даз отапа5 ћопте5 (у Кеупе рбИозорћдие, за

аеевец. при, јули, август, новембар 1552).