Srpski književni glasnik

а.

1296 " СРПСКИ Књижевни |ГлАСНИК.

_ —————___- —

чему зачудили. (разрогачио или избечио очи). Ако ли су и очни капци полузатворени (зачкиљио или жмирпо очима) а У оли при томе крећу се тамо-амо, добиће оеобити израз, који ки виђамо у лукавих и подмуклих људи. Крећу ли се очи врло ЊЕ

орзо код отворених капака (преврће, сева, пгра очима)

онда су израз љутње или сруџбе, а ако се при томе и

беоњача јако светли онла је цзраз јаког душевног раз-

(фражења (зажагрио, ужегла очима). Подитнемо ли очи на “и

више — конебу, видиће се пепод рожњаче већи или мањи

ičo беоњаче,. оборимо ли пак поглед к земљи (као што

је случај код дубоког размишљања, стида, и жалости) и

рожњача неће никако потпуно доћи. иод горњи“ канако > ; Из свега овога што до сада рекосмо, види се јаспо i

ла кретање очију не бива тако лако само за се, без кре- 23 тања очних капака. Кала ce jom узме на ум да и ши- Ае па рење зенице зависи од тога да ли емо поглед бацили у даљину или на какав предмет што је ту пред нама; онда ке j ће израз очију зависити не само од кретања очних јабу- 5 чица, већ од кретања. очних капака и ширења зенице. 2 53 Комбинацијом свега овога, очи долета могу донекле ји, ла постану израз иашег душевног расположења, гоне и či нехотице откривају нашој околици, да ли емо забринути Зи или весели, ла ли обраћамо пажњу на какав предмет што и 4 је пред нама, или смо расејани итд. YEN Пу ови покрети видног апарата бивају често у пралњи и кретања главе, услед чега не само да се својим погледом x боље (измерити очима ) оријентишемо о димензијама је Лног предмета који гледамо, већ и пео израз лица бива про- +

мељен, и (обија неко индивилуално о0е лежје.!

„IP. Booncaan О К, БоРБЕВИЋ,

Ко раћератури: и у О. Рилјвећ. Die Gestalt des Menschen. Mit Benutzung der Werke von E. :» Hariess und Scbmidt. Stuttgart 1899. TOO

FE. Langer. Anatomie der dusseren Formen des mienschlichen Mater Wien 1884.

E Виске Schonheit und Fehler der menschlichen Gestalt. Wien 1898.

L. Landois. Physiologie IX. Auflage. Leipzig 1901.

H. Helmholtz: Die neueren Fortschritte in der Theorte des Sehens. dupe: lire wissenschaftliche Vortrige). Braunschweig 1871. ИЕ Ар

P. Mantegazza. Physiologie des Genusses. Leipzig 1889. Ty