Srpski književni glasnik

132 СРПСКИ Књижевни UJACHUINM.

у Француску ол пуританаца инглеских. — Ни немачки философ. Тајбини, — ни песник „Изгубљеног раја“ Милтон, који је у борби између круне и народа стајао вазда уд народ, и био секретар Кромвелов, а после рестаурације Карла П, и ако је био пуки сиромах, није хтео да се прими понуђеног му звања. — Свнфт је био прво виговац. затим торијевац, и најзал револуционар. Имање своје од 19.000 фунти стер., оставио, је лудој кући. — Пристлеј, хемичар, изналазач кисеоника. и водоника, 3бог евог сло болдоумља. морао је бежати из своје отаџбине, у својим делима он је доказивао да. су вибрације можданих нерава узрок осећања и мишљења, и да је прква непријатељ пстине. Због тога су попови раздражили еветину противу њега. да су му кућу до темеља сравнили, а он је једва жив побегао. А славни писац „Робинзона“ Данило Дифа (ГеГ0е) познат је као политички памфлетиста. — Највећи философ Аант. који се никуд није макао из места свога рођења, јако се интересовао дебатама у енглеском пајааменту, за време северо-америчког ослобођења, а нарочито 3a Ђерков. (ВитКе) говор о правима Сев. Америке. Француску револуцију поздравио је са ентузијазмом и пико му није правио веће задовољетво, до онај који је (оноспо вести из Француске. У обичном приватном разговору, окретао је вазда говор на политику. Кад је букнула револуција у Паризу 1789 године, Вилгеам Хумболт |“ је са својим учитељем отишао у Париз да, како сам каже, „присуствује погребу деспотизма. “ Славног физичара Дрина као политичара. изабрали су 24 фебруара 1848 sa члана провизорне владе у Француској. Дарвин је се та кође интересовао ослобођењем. робова, као и свим оним што је хумано и елободоумно. Кад су бивали избори, интересовао је се за резултат, нарочито ако су кандидати његови млучни. пријатељи (нпр. .Лобок), и на питање Галтоново којег се политичког правца држи, одговорио је ја је „либерал или радикал.“

Треба се само сетити живог учешћа у политици гђе Стал, коју је због тога Наполеон |! протерао из Фран- ~