Srpski književni glasnik

ад

Из НАШЕ СтАРЕ Књижевности. 159 нејши доме, свима хранитељем п старатељем ! 'Гвоја пређе чеда, а сада од твојега лишења горки заробљеници, било архијереји, и свештеноиноци, п духовници, п сви уопште људи који богато милостињу и благодетелство при животу блаженејшега и светејшега господина нашег примисте, који источник милости познасте, који се богато с благоразумијем одаристе и испунисте с нама, јер преко мере јесте, заплачите, с нама заридајте, с нама закукајте: јаох, јаох! С великим клицањем закукајте сваки од вас у себи, закукајте: Јаох мени! јаох мени!

О нашег велпког ништавила! Ти заступник би, еветејши господару! О колико зло нострадасмо! о колико ужаса и страха пепуњени биемо! Колико би могуће дужину времена належећег на нас тамног облака облакшати, пресећи7 Ако би и камени били, камени нечуствени, 'не би никад могли овога твога толикога п таковога благодејанија заборавити; само тада слатчајшег зренија и примања заборавни бићемо када нас свепрождирућа покрије земља!

А ти чуднејши п светејши господару мој! када те покрије и прими трилактни гроб, онако како прима благе, (што сеп заслужио неиецрпнкем извором милостиње своје пмајући за помоћницу светејшу и пресветлу, јавних доброчинстава ради, супругу твоју, а нашу богоподражателну и светејшу госпођу царицу): и када примиш, ради

ЕР светејшег и добродетелног живота којим си живео пи ; превазишао све, а на првом месту благочастиве цареве, којих си — великих и у посту и у доброчинетву j ти, о блажени! венац мученички примио, и ноеспо га у мучнам данима краја живота свога; — када, дакле.

находећи се по правди, ради свих пи сваких других благих дела која ти учини, у близини праведног судије.

1! Годину дана пред смрт, 17 дец. 1456 године, напао је на Ђурђа њи“ ; из заседе Михаило Силађи командант Београда, ранио га и заробљена | са сином довео у Београд; и пустио га тек онда кад му је Ђурађ, дао ф | откупа 10.000 дуката и два града своја у Угарској, Шомљов и Бечкерек.

„