Srpski književni glasnik

VMA KA фи 2: и li Pe.” 4 # 7

15% _ Српски Књиже вни ГлаАСНИК. наша ерпа и колена ослаби ради укрића наше часне и евештене главе“ Кад си ти умро, како ћемо ми живети7 (О земљо и сунце и ваздуше, и проча створења твари, шта касните“ придите, е нама заплачите, с нама зарицајге, се нама жалите жалост велику, и непретриљиво претрпите !

Јепо нам је рећи: ко даде глави нашој воду, и очима нашим источник суза, да како треба тужно жалост љуту исплачемо 7. Али недовољне су нам капље даждевне,

речних вода струје уместо суза, да би испунили дужну нам потребу ! |

Где наш слатчајии живот крије се“ Где светлост очима нашима. угаси се Где |је], од младости чак до старости, сила и крепост, од које се ужаснуше и нодивише [јој] се цареви земаљски, и начелници, и кнезови нехришћански: јер твоје борбе и победе превазидоше [оне] древних и великих MH чудних мужева: Ахила, Самисона и Александра, и других свих силнејших Где |је] лавовски глас због којега Te царетвени и најсилнији Господ за славна постави“ Где прекрасно и од туђих очију жељено зрење и поглед, којим као магнит железо привлачећи, штитећи и настављајући, створи послушну BO by лостојних — веселећи, животворећи све; — прогивнике пак Праведноме вређајући, грмаћи страхом над њима, и гонећи мрачне [од себе] због недовољног зрењаг7 Где [је] христополражателно cpme m рука којима сви четвороконачног света милосетињом насићаваху ce?

П ти седмоврхи, пређе велики граде Константинов,

а сада [од] свих малејтих градова последнејши и малејши царски престоле јадних хришћана, заридај пређе [за] себе... јер илача и радањи достојан си постао, ради Ba}: који је на те наишао., : рилај.' /

Гилај и сад јзај праведан и блаженејшим п

светим нашим господином Георгијем, деспотом свих Србаља, толико свештенејшим И частнејшим —, Onaropoj-

·

' Цариград је пло 1453 године, три године. пред смрт Ђурђену,

% “

АЕ

ej у.