Srpski književni glasnik

Одломци из СтРАНЕ Књижевности. 145

Још сам желео да видим оне старе који су били најчувенији са евога духа п учености, па с тога оставих један дан за њих. Злисках да се појаве Омпр и Аристо· тело на челу својих коментатора, али ових беше тако много да је неколико стотина морало чекати у дворишту и но тремовима. Ја познадох и могадох разликовати та два човека одмах, не само између других у гомили, него u једног од другога. Омир беше већи и приклалнији, иђаше сасвим усправљено п ако стар, а поглед му беше тако жив и продирљив какав никад нисам видео. Аристотело је ишао погурено, и ослањао се на штап. Лице му беше суво, коса ретка и танка, а глас као шупаљ. Брзо опазих да нп један ни други нису ни из далека познавали остале духове, и да никад“ нису ни видели ни чули за кога од њих. А један ми дух, кога нећу пменовати, дошапну. да тип коментатори беже у доњем свету у најдаљи крај од својих писаца, осећајући се посрамљени и криви што су тако страховито обманули потомство о смислу њихових дела. Ја предсетавих Дидима и Евстатија Омипру, п једна га склоних да поступа се њима боље но што можда и заслуживаху, јер он одмах нађе да им оскудева способност да појме дух једног песника. Али, Аристотело изгуби сасвим стрпљење, кад га обавестих о радовима Скота и Рамуса, представљајући му ту двојицу, и запита да ли су и остали из њихова друштва тако велики глупаци као они.

Онда рекох главару да бих желео да призове „leкарта и Гасендија, које склоних да објасне своје системе Аристотелу. Овај велики филозоф признаде без затезања своје велике погрешке у природним наукама. пошто је у многим питањима резоновао по претпоставкама, као што сваки мора да ради: али он нађе да су Гасенди, који је Епикорову доктрину учинио што је могао пријатнијом, п Декарт са својом теоријом о вихорпма такође пропали. Он предсказа исту судбу и закону привлачности, који данашњи. научници тако ревњиво бране. Он рече да су нове природњачке теорије само нове моде,

10