Srpski književni glasnik

144 СРПСКИ КњижеВНИ ГлАСНИК.

После Tora видех Ханибала како прелази преко улна, који ми рече да није имао ни капи сирћета у своме логору.!

Бидех Цезара и Помпеја на челу њихових трупа, опш пред почетак битке. Видех оног првог и у његовом последњем великом трпумфу. дЗапсках да ми се појави римеки Сенат у јелној великој соби, а једна данашња Скупштина, спроћу њега, у другој. Сенат ми се учини скуп јунака и полубогова,. a та сувремена скупштина maga торбара, кесароша, пустахија и пржибаба.

Главар, на мој захтев, даде знак да нам Цезар и Брут приступе. Обузеше ме осећања. дубока поштовања кал видех Брута, п одмах пронађох у свакој црти његова лица савршено поштење, највећу храброст и духовну јачину, петинску љубав према његовој отаџбини и ши. роке симпатије према целом људском роду. Би ми врло мило, кал оназих да су те две особе у врло добрим односипма, и Цезар ми признаде да најславнија дела у ње: говом животу остају за неколико степена испод славе Брутове, који му је тај живот узео. Био сам срећан да с Брутом дуже разговарам, и чух да су његов предак Јуније, Сократ, Епаминонда, Катон млађи, сер Тома Мор и он јелнако заједно: један сексумвират коме сви векови овог света не могу додати селмог.

Било би лосадно за читаоца, кал бих му ређао све оне многобројне славне људе који су били призвани 22 задовоље моју ненаситу жељу, ла видим пред својим очима сваки период старог века. Поглавито сам гутао очима оне који су збацили тиране и самовласнике, и повратили слободу угњетеним и потчињеним. народима. Али је немогуће тако изразити оно задовољство које сам имао, да

њему ужива и читалац.

! По Ливију, Ханибал је, при свом прелазу преко Алпа, наишао на једну стену која му је датварала пут. Он начини велику патру., па кад се стеид мало дагрејала, оп јз прели сирћетом, услед чега стена годико омекну, да ју је Ханибал могло без муке пресећи.

<