Srpski književni glasnik

#1 СРПСКИ Књижевни. Гласник. Борио... Као искусан и паметан човек држао је na се сваки човек треба да поучава туђом несрећом. Јер тих лана баш ухваћена је једна чорбаџијека ћерчица — која | је пре две године. евршила. школу — како је на листу : од НПисанке бр. >. писару — у чијој је кондуит-листи стајало: да је расејан и неупотребљив за конценат написала писмо које је гласило: . Што ми писујет за волење, п ја си, искам и ођу сп да се, ете. волемо; ама ла се волемо за удавање п венчавање, а за друго јок: зашто ће татко да ме утепа.“

Одмах после тога извадло је чорбаџи-Замфир своју

Зону из школе.

Али и ако је хаџи - Замфир имао тако строге и, тако рећи, несувремене погледе на школу п писменост у односу на наш женски свет — пнак, баш у то нето време. није налазио; ла је то тако страшно ако његова мезизина, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлијски Хан или на Бит-Пазар гле игра Торо: или у неку авлију или неки пошири ћорсокак где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, п где се загрљени момак и девојка љуљају а друштво им. пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане Moj!“

Зона још није играла у 'ору нити се љуљала на нишаљци, она је само гледала. Тек се узме за руку са којот другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо гле се 'оро игра. Ту стану. А обично и најрадије стану на какав басамак или камен; једно да боље виде, а друго да изглелају веће, Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих: стоје и емешећи се тледају како момци и девојке играју. Гледе, и све виде и ништа. им се не може отети погледу и остати неопажено, и ако их опе из кола багателиту и мисле за њих да су аџамије и да ништа не знају. Варају се јако! „Млал петао се из РА малена учи кукурикати,“ па тако и оне; све оне виде и 45

ву