Srpski književni glasnik

И И,

Зона ЗАМФИРОВА.

405

знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се хо кога најрадије хвата џ све те п таке ствари.

Ту је још Зона чула за Манчу да је најлешпи момак, п видела да се све отимају да до њега пграју. А Манча је био већ на гласу као момак п играч. П мала Зона још тад је приметила да највише махалеких левојака глелају п уздишу за Манчом, на је п она ночела по мало гледати пи кришом уздисати за њим. Ваљла по оном општем закону, по коме женски свет онако пето као и овце пили гуске што потрче еве за једном, оном прBOM онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче -— по том истом закону ваљла су п Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима по том петом закону пошла B мала Зона!..

И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, алп је п она пошла за гомилом, за етаријима њенога пола. П она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом. П што се он у игрању више п ближе примиче к њој. све мање и ређе вали кокице; не једе их него пх стегне у своју шаку, а срце јој сплно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мане али га ипак гледа. А кад Мана дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради ни како да стане: одмах пребацује курјучић се леђа преко рамена напред на преса, п заврће језик, а не зна ни сама зашто те ради, као што опет и не зна како сплно стеже. својом знојавом ручупом ручицу своје другарице Гене. Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако. ла не знаш или се емешп или ће да заплаче.. П досле год 'оро траје, паџ још боље, докле год Мана не пође кући п она стоји фу

п оне кући.

држећи Гену за руку. 2 када Мана пође, одлазе

Променила се Зона; постаде дете друкчије. Пије више онако безорижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће 'више с ноге на ногу; а кал улази