Srpski književni glasnik

ДОПА ЗАМФИРОВА. 407

преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је 'на поклопцу једне седефли кутије која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“) па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице п мали носић. Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персијске свиле — који већ више. Hi сама Ташана не носи јер је изашао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре па се огледа на великом огледалу и хода по соби... Једнако намешта ту собицу по својој вољи п седи у њој кад год уграби прилику да се искраде -од очију укућана... Ту би најволела и да ноћива, алп јој никако не дају то...

— Прођоше три и нешто више године. И као све што је подложно промени, изменила се п она. Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према. лицу које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте крупне п тамне с дубоким као бездна погледом...

. Као дераште није ценила ни много полагала на лепоту своју а ни на то што је чорбаџиска ћерка. Али сада као девојка она то поче полако осећати и по томе се владати. А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. Родбина Замфирова је велика. Пуно неких тетака, стрини и ујни. И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.

: Лелеее! узвикну тетка Таска кад јој рекоше како стоји е њиховом Зоном којој је она још јелнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рогчића, сматрајући је још за дете. Лелее! Што се напраји одп наш варош и оди девојчики у сагашњи земан! Тугоосо! Нема више девојчики!... Беше!.. Беше! Саг татко и мајка ништо! Car cu чупенцета бегендисују момци па ни пи"тују: бегендисује ли татко и мајка зета... Црна Ташано!

=

Иди си па се Обеп о ону криву, дафину!.. викну и удари