Srpski književni glasnik

ЈУРЕ ПилиграАП. 413

ринва је вира заступила! — узвикнуо је тада Јуре, те му се тако још п данас руга Тешица Чепркало.

Јуре се много чему надао од новог времена. Није шала: бити царске вјере! Још за турског суда као момак, Јуре се истицао, гдје год је могао. Нико није знао од Јуре боље подворити бега, агу пли каквог кесеџију, кад би гдје пао на конак. (О томе би нам могао причати стари Стипура, да није умро)

За првот кнеза под „укопацијом“ изабра село 'Ђукана ЊБатара, а да се задовољи и оно неколико кућа кршћанског закона око Гомпонице, метнуше Јуру за кнежева заступника, и од тог га је дана свак звао Јуре даступник. То Јурп у први мах није било драго. „Зар тако наша вира ради! Алп нека. паметна је наша вира. Полако, Власи! Мало лакше пи ви, Балије!“ — помисли Јуре у себи.

Као кнежев заступник вршио је своју дужност тачно и уредно. Заступао је кнеза и гдје треба и гдје не треба. Више је ишао на уред него кнез. На уреду п на суду био је врло слободан. Побије ли се гдје ко, Јуре је први на лицу мјеста. Украде ли се гдје што, Јуре лети и јавља жандармима. Отме ли се гдје цура — кога било закона Јуре калаузи и тражи отимаче.

— На моју виру и душу, теже му је сто пута нег' кнезу — говорили су тежаци кршћанског закона, кад би видјели Јуру. како пирла кроз село. Потецп вамо, потеци тамо! Паде човик с ногу! Нигди не стоји, а кнез...

— Ко мрцини Влах!

— Де-те ви, де-те! — говорио би често пута Јуре. Чини ми мп се, да се ја код суда више ппштам нег' кнез... Јер, знаш, знам ја вамо закон, а кнез... Е, зна и кнез, ама се туј 'оће још нешто. Еј, људи. вп мислите да је то толико! Није лако с господином пристолником барабар стати! — вели Јуре и убада жилавим претом у слубљено чело. „Лако је било га турског земана, кад се од аршина судило, али данас — данас је све друкчије... И у селу се данас зна. ко је други иза кнеза...