Srpski književni glasnik

ки

КАКО CE VMMPE. 428

овако, увек се може наћи оправдања да не даје деци велике суме одједном.

Уосталом, Шарл, Жорж и Морис грицкају кућу што више могу. Улогорили су се у њој, и отимљу се о 'комаде, пребацујући један другоме сувишну грамзивост. "Смрт њихове мајке наново ће их обогатити; они то знају и изговор им изгледа довољан да чекају ништа не градећи. Ма да о томе никад не разговарају, њихова је "непрекидна брига како ће се разделити имање; ако се не погоде, мораће се извршити продаја, што је увек од грдне штете. И они мисле на све то без икакве рђаве помисли и налазе да то чине само за то што све треба предвидети. Весели су, добричине, осредње поштени; као и сви, и они желе да им мајка поживи што дуже. Она „мо није на сметњи; они чекају, и ништа више.

Једнога вечера, кад је устала од стола, Госпођа "Герар осетила је неку нелагодност. Синови је натерују да одмах легне, и остављају је с њеном собарицом, кад их је уверила да јој је боље и да има само јаку главо"бољу. Али, сутрадан, старици је горе, и кућевни лекар, забринут, тражи да се одржи конзилиум. Госпођа Герар

„је опасно болесна. И онда, за читаву недељу дана, око

самртничине постеље одиграва се једна драма. Прва јој је брига била, кад је видела да је бо-

лешћу везана за постељу, да покупи еве кључеве и са-

крије их под јастук. Хоће, и из своје постеље, да још

управља кућом, и да чува своје ормане од расипања. У

њој се бију борбе и раздиру је сумње. Тек после дугог

двоумљења одлучује се на нешто. Три су сина крај ње,

"и она их испитује својим умореним очима, очекујући од њих да јој ко улије новерења. Једнога дана као да верује жЖоржу. Дала би му

знак да јој се приближи, и рекла би му полугласио:

— Кво ти кључ од ормана; узми шећера... Добро

„закључај и донеси ми кључ натраг.

„Другога дана не верује више Жоржу, и прати га