Srpski književni glasnik

424 СРПСКИ Књижевни Гласник. погледом чим се макне, као да се боји да овај кришом 2.5 He cTpia CHTHeC ykpaće Ć kaMuHa y MeMWoBe. OOHaa OM AOзвала Шарла, и сад би њему поверила кључ, шанћући му: — Собарица ће поћи с тобом. Гледај кад узима. чаршаве, и закључај сам. У њеној борби са смрћу највећма је мучи то што“ не може више да пази како се троши новац за кућу. Сећа се будалаштина своје деце; зна их да су лењи, врло изешни, луцкасти, лаке руке. Већ поодавно она их не цени: они нису постигли ни један успех у који се она уздала, и нису ни мало налик на њу по штедњи п строгости. Она их још само воли, и та љубав прашта. У дну њених мо- лећивих очију чита јој се молба да причекају док је нестане одавде, пре него што испразне фиоке и поделе њено добро. Та деоба, на њене очи, задала би живих

i

мука њеном тврдичењу које умире с њом. се

Међутим, Шарл, Жорж и Морис показују се врло OR добри. Уговорили су да увек по један од њих буде крај мајке. Како је искрено воле види им се у оној пажњи с којом јој чине и најмање услуге. Али ипак, и против. своје воље, донели би собом с поља безбрижност, мирие – 'з од цигаре што су је пушили, интересовање за новости што круже по вароши. И болесничино самољубље јако. пати што у својим последњим часовима она није евеу очима своје деце. Па онда, што јој год бива горе | њено неповерење расте све више, и односи између ње и синова постају еве незгоднији. И ла не мисле на имање | 28 које ће наследити, она би им улила мисао на тај новац. Ј. % самим тим што га тако упорно брани до свог последњег | лаха. Она их гледа тако оштрим погледом, с тако очи гледним страхом, да морају ла окрећу главу на. другу = страну. И оида, она мисли ла жељно очекују њену. емрту 2 O и они збиља на њу мисле: немо питање у њеним очима за непрекидно их доводи на ту мисао. Она сама подетиче у њима лакомост. Кал вили кога од њих замишљеног бледог у лицу, каже му: u

— Оди ближе к мени...

O чем мислиш 7