Srpski književni glasnik

те.

+

. = #

+

у Сира

лика ла у том смислу утиче. благотворно од кал би по-

446

„ у борник научне методе у филолошким испитивањима и

филолошкој настави. Нарочито му се даје згодна при-

стављен за професора у Сопеске де Етапее (1867) и. Есоје des Hautes Епијех (1869), два врло угледна завода за

вишу наставу у Француској. Парис је — наравно у. аруштву ca Боповим ђаком Бреалом, Полом Мејером и лругим професорима – филологије — толико учинио код

својих земљака за ширење правилних погледа на филологију, да се у Француској његове заслуге y TOM поглелу често стављају на прво место. Сам Бринетјер, yo свом надгробном TOBOpy, петиче изнад свега NbCTOBy Me-_ толу. и назива га оснивачем не само романске филоло- гије, већ и научне методе у филологији. То, разуме се, никако није тачно. Да је Бринетјер рекао да Париса , ематра за оснивача романске филологије у Француској, онла би се то за невољу и могло бранити; али овако, никако: јер „неред u романтичка слобода“ престају у романској филологији још од појаве малочас поменуте Дицове граматике (1836), лакле управо на три године пре рођења. Гастона Париса. Још је мање тачно тврђење Бринетјерово да је Глетон Парис оснивач научне ме и толе у филологији, пошто она у главноме постоји још и пре Дицове. граматике. Али што је у целој овој ствари најважније, то је, да Бринетјер, као п многи други Французи, и нехотице чини Гастону Парџеу неправлу кад превиђа вредност HM важност његовог осталог рада, и језгро ње гове заслуге. тражи у методи. Иако je Паре вршио пресађивање врло разумно п врло успешно, и ма да је то важан део његова рада, његове главне заслуге“ треба | ипак тражити у његовим. делимњуи фравончоха „Лоти Kiš :

олпета база његова, · < БАЊУ

Гастон Парис је радио са највећим успехом. у и 1 теловима своје области. То је факат који се не. може повољно нагласити: јер целокупна. област, као што је.

познато, не само није увек предмет научних. раме i

јр Ј ои а, ) r: Уа ју