Srpski književni glasnik

ГАСТОН ПАРИС,

445:

може бити п смешан и досадан и што год хоћете, само није научник. За његов посао истина не треба ни дара ни памети, али зато то и није никакав научан рад. Да се међутим за успешан рад на науци, норед великог рада, хоће и велики. таленат п ретка памет; да је поред интерееовања за појединости и ситнице потребан још и врло широк поглед на целину; да су, једном речи, потребне најбоље особине којима човек може раснолагати: за то је најречитији доказ Гастон Парис.

Ако је икад било човека над чијим је гробом панегирик звонио природно и био саслушан без замерке и негодовања, то је Гастон Парис. Обдарен од природе ретком способношћу, он је увек живео под најповољнијим околностима за рад, те је свој таленат могао развити до савршенства и употребити у пуној мери. Отуда је Француска ово дана у њему с правом оплакивала једнога од евојих најврснијих синова и најбољега романисту.

Гастон Парис је један од оног малог броја срећних који ни часа не лутају у своме раду. Решен да се посвети романској филологији, он је од првог дана имао, поузданог учитеља п вођу у своме оцу Полену Парису, познатом раднику у области старије француске књижевности и језика. Али је од пресудног утицаја на њега био његов доцнији учитељ Диц (ГЛле7), оснивач романске филологије и професор у Бону. Упознат код њега са филолошком методом испитивања п рада, Парис се враћа из Немачке као нека врста апостола. Његова докторска дисертација о латинском акценту у француском језику (1862). новина. је у Француској не само по предмету то је у Француској први историски рад из науке о гласовима — већ још више по обради. Ма да се већ у том раду види шта је пово, шта је научио од Дица, њему се чинило да ће евојим земљацима учинити још бољу услугу ако их директно упозна са својим учитељем, те је одмах идуће године превео уводни део чувене Дицове граматике романских језика. Од тада је Парис неуморан п0--