Srpski književni glasnik

МАРКО ТулијЕе Цицерон. 457

Дионисије, мој роб. пограбио многе књиге п мислио да ће их однети без казне, побегао је. Он је у твојој покрајини. Њега су видели и М. Болан, мој сродник и многи други у Нарони, алпџ, кад им је он рекао да сам га ја пустио као слоболна. веровали су. Ако се побринеш те ми га вратиш, не могу псказати, како ће ми мило бити. Сама је ствар мала, али је бол моје душе велики. Где је сад, и шта се може уралити, Болан ће ти казати. Ако тога човека повратим уз твоју помоћ, сматраћу да сп ми учинио највеће доброчинство.“ Од свих робова најнознатији је учени Цицеронов роб Тирон, кога је Цицерон још рано заволео и марљиво васпитао. Тирон је био душа Цицеронове куће; водио је сву бригу о кући и о свем имању Цицеронову: налгледао је п рад осталих робова и прегледао им рачуне и псеплаћивао повериоцима дуг, а кад је требало п новаца узајмити, то опет чини Тирон. "Тирон је помагао Цицерону п у књижевном раду; он би писао, што би Цицерон говорио, а помагао би и преписивачима, кад не би могли прочитати Цицеронов рукопие. И у књижевном раду био је сарадник Цицеронов. О том нам прича п сам Цицерон у једном писму Тирону из 55 године пре Христа: „Књижевност моја или наша застала је због чежње за тобом... Спреми се да повратиш рад музи нашој.“ Те га је године Цицерон по свој прилици и ослободио, али је он п као слободњак помагао Цицерону. Колико је Цицерон био захвалан свом Тирону за услуге, видимо из једног Цицероновог писма њему, у ком му пише п брине се о његову здрављу: „Сматраћу да си ми све учинио. ако те видим да си здрав. С највећом“ бригом изгледах долазак Менандра, кога сам к теби послао. брини се, ако ме волиш, да будеш здрав и, кад се добро окрепиш, дођи к нама.“ У другом писму опет Тирону пише Цицерон ово: „Ако нас све волиш. а осо0бито мене, учитеља свога, окрепи се. Ја врло жељно очекујем наравно прво тебе, затим Маријона с твојим писмом. Ови желимо, особито ја, да те што пре видимо, али, Тироне мој, здрава. С тога да се ниси журио, доста ћу те